„Трећи светски мир“ није само песма — то је универзална визија написана у стиховима. Она говори о вечној напетости између светлости и таме, добра и зла, али нас подсећа да у сваком људском бићу пребива непоколебљиво племенитост. Песник црпи љубав као најблиставију силу, већу од сваког сукоба, способну да продре кроз најмрачније дубине људске душе.
За разлику од многих дела која једноставно оплакују стање света, ова песма нуди нешто ретко: наду. Њен језик је и духован и људски, допире до култура и веровања, проглашавајући да спасење није везано за религију већ за саму доброту.
Трећи светски мир
Од љубави се ствара највећа светлост на Свету
што брда и долине као Сунце обасјава,
вечита борба добра и зла у лету,
док човечанство миленијумима истрајава.
Упркос злодуху који пречесто завлада,
племенитост је у сваком човеку одувек и сада,
а за свеукупно помирење народа остаје само нада.
О светлости прострели продорним зраком својим
тамне дубине људских душа,
учини овај Свет бољим
и нека у њиховим огледалима не буде тмуша.
Људи божији и мили моји
душа се по добру кроји,
а спасење није религиозни хир,
Васељенски прасак љубави отвориће очи владару који не види
да је почетак краја сваког рата – мир!
Завршни стихови су запањујући у својој једноставности и снази: „почетак краја сваког рата – је мир.“ Овде лежи суштина песме: позив на буђење, како владарима тако и народима, да схвате да мир није утопија већ природни завршетак љубави на делу.
Ова песма стоји као сведочанство о безвременској људској чежњи за јединством, саосећањем и светлошћу. Она није само књижевно дело већ и порука – визија света исцељеног самом суштином човечанства.
Изворна песма на српском језику написана је од Стефана Свичевића Концепта, а преведена на енглески језик и друге светске језике преко Међународног Концепта.
