Искоришћен дан, слобода покрета и безразложни осмех на лицу за Николу и даље имају вредност. Топли су у срцу као пролеће и четири осмеха којих се радо сећа.
фото: Јуре Туфекчић
Годишње доба било је пролеће, а у његовом срцу цветало је цвеће. Презимио је још једну осредње хладну зиму и то потпуно сам у својој вили на Дедињу. Не би се усудио рећи да је био усамљен, јер је имао друштвени живот. Поред додатног рада у библиотеци, путовао је, писао путописе и држао предавања из области туризма. Професорски живот га је добрим делом одвратио од љубавног, јер је већ неко време био изван озбиљне везе. Не може се рећи да је због тога био безвезе, али осећао је тада да би му проналазак сродне душе употпунио живот. Излазио је углавном викендима и то у ресторане са пријатељима и сарадницима. Мирнија места уз лагану музику су га у тридесетим годинама више привлачила. Пробао је различите специјалитете у ентеријеријерима топлих боја ресторана којима су одзвањали мирнији звуци музике помешани са разговорима гостију разноврсних карактера, а тог пролећног дана у Новом Саду један је посебно описао у Дневнику путописца.
Рецензије
Још увек нема рецензија.