Појте Богу, појте;
појте цару нашему, појте;
Јер је Бог цар
од све земље, појте песму.
(Псалам 47, 6-7)
Дисање – дах је универзално значење праузрока живота. На праисконским водама је лебдео Дух Божји то је првобитно значење, лабуд који је лебдео на космичком јајету. У свим религијама дух је различито именован али има свака језичка одредница приближно значење из чега се да закључити да је фундаментална истина о Духу постављена у истој равни значења. По неким веровањима на почетку је било девет духова који су се постепено згушњавали – скупљали да би постали физички свет. Дахом је испуњен простор између неба и земље у којем човек живи као риба у води. Тај суптилни простор, по веровању неких народа је ветар или животни дах, конац који међусобно повезује светове, свеопшти дух, дословно дах. Као што је ваздух безбојан за човеково око тако је и дух невидљив, спајањем даха и духа настаје ембрион суштине и снаге и тако они зачињу ембрион бесмртности. Спајањем даха и духа ствара се контрола над стварањем животне енергије. Значи, дух је покретач сваког људског делања, он је свеукупни креатор свих духовних надградњи који се огледају и манифестују: у науци, техници, уметности, филозофији, књижевности. Једном речју, како су и назвали сваку врсту стваралаштва стари Атињани, поесис је творац, дух. У свим великим предањима дах има исто значење, било да је пневма или спиритус.
Дах који излази из ноздрва Господа означава остваривање његове стваралачке моћи, има њена својства. Дах и реч се помажу, једно друго подржавају при излажењу. Дах из уста Господа ствара и одржава живот.
Отуд текст из Псалма 104, 29- 30: Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се. Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
У Постању се говори како је Бог, када је створио земљу, начинио човека од праха земаљског и у нос му удахнуо дух животни и тако је човек, до тада непокретан, постао жива душа. Јовове речи имају исти смисао: Та и мене је дух Божји створио, дах Свесилнога оживео мене (Јов 33,4). Дах живота који је човеку дао Бог не може да нестане; прах се враћа у земљу из које и дошао, а дух живота враћа се Богу који га је дао (Проп. 12,7). Ако се телу одузме дах, оно пропада. Свети Дух има тајaнствену моћ, упоређује се са ватром. Дух Господњи даје живот. Он мења човека не само духовно него и физички, материјално. Људи настају јунаци када их обузме Дух Божји.
Све је настало на релацији Творац – Свети Дух – Човек. Вера и знање хуманизују човека, оплемењују његов дух и отварају врата тајни у свету непознатог. Господ Бог је једини пут до истине, до људске среће. Нека човеку буду вера и знање једини пут до истине. Боримо се за правду и истину. Будите верни чувари своје душе. Имајте снаге и воље да мењате свет за добро човека. Тако ћемо постати угодници Господу Богу. Уз Божју помоћ нека влада вечна љубав међу људима. Створитељ је господар свега постојећег, нека му човек буде највернији слуга.
Волимо живот, а Бог ће нашу љубав наградити најлепшим плодовима. Сачувајмо мудрост и хероизам наших славних предака. Нека сви наши путеви буду обасјани светлошћу Господа Бога и Светога Духа. Божја љубав је створила овај свет и она је једина која га чува и спасава. Духовна поезија је храна за наше душе то се осведочило на Петнаестом међународном сабору духовне поезије који се и ове године одржава о Рођењу Пресвете Богородице, лета господњег 2025. године.
По промисли Господа Бога, овај Сабор се одржава великим пожртвовањем манастира Раковице и Књижевног друштва Раковица. Позивам све људе добре воље и вернике српскога рода да их подрже и пруже братску помоћ како би ово саборовање трајало и устрајало још дуго гoдина. Свим досадашњим учесницима, песницима, желим много успеха у стварању духовне поезије, а на следећи конкурс позивам све песнике српских земаља који пишу на српском језику да учествују на овој јединственој поетској смотри која ће их оплеменити и уздигнути до небеских висина.
Раденко Бјелановић, књижевник
