Изложба ЗРНО ЖИТА

Народни музеј Шумадије позива Вас на отварање изложбе „Зрно жита“ Душана Оташевића у петак 25.10.2024.г. у 19 часова у Галерији Николе Коке Јанковића.

Стварајући прецизно осмишљен концепт и јасан сценарио тематске изложбе „Зрно жита“ академик Душан Оташевић гради загонетку чије решење обликује у рађању мноштва из једног. Разоткрива нам стварност сложеном симболиком зрна жита које у себи носи постајање и нестајање смењивањем животних циклуса. Језиком ликовности, упадљивим и слободним односом облика и боје, уводи нас у присутност духовних слојева кроз историју повезујући староегипатског бога подземља Озириса који представља силу што нам доноси живот из земље, грчку богињу плодности Деметру и хришћанску Тајну вечеру.

Подстакнут кинеском слагалицом из времена династије Сунг, у којој се класичан квадратни танграм састоји од седам делова, уметник маштовито креира Оташевићев танграм од једанаест делова. Ломљењем облика с лакоћом достиже границу апстракције, без импровизације и случајних решења. Он остварује циљ танграма користећи увек све делове који се постављају један до другог и који се по потреби окрећу на другу страну, али се не смеју преклапати. Поставка обухвата и радове инспирисане елеусинским мистеријама – церемонијама које су одржаване у античкој Грчкој у Елеусини у част грчке богиње плодности Деметре, поштоване као заштитнице жита и земљорадње. Део обреда укључивао је посматрање зрна жита.

У делу Питагорино зрно Оташевићев танграм овалног облика рађа се из зрна жита. Из њега, будући да је плодно, од обликованих делова настаје шест табли умећа, кроз шест колажа и шест фигура, које своје порекло имају у самом извору живота за којим се трагало још од елеусинских мистерија, а у којима је један од учесника био и Питагора. Необичан танграм трансформише се у Озириса у покрету са зеленим лицем, симболишући тако усеве без којих нема живота; у Деметру, богињу плодности зелене земље и житних поља, са симболом класја на глави и нарцисом на грудима, и у дух жита, који, по старим веровањима, у време жетве преноси ветар када њише жито, у делима: Дух жита у зецу, Дух жита у петлу, Дух жита у кози и Дух жита у свињи. На „танима“ необичних фигура најбоље увиђамо начин на који академик Оташевић, склон дескрипцији, континуирано разрешава идејне и ликовне проблеме кроз сажете визуелне поруке.

Аутор наставља своју креативну игру стварајући тродимензионалну представу стола са крстом у средини и тринаест зрна жита од теракоте који подсећају на хлебове у делу Тајна вечера. Испред сваког хлеба поставља папирић, али без имена, док је испред једног од њих и округли траг божанског предмета са чудесним моћима – место на коме је био Свети грал. У простор са доследно креираним јединственим уметничким објектима уводи на крају Амбар, Ветрењачу и Џакове у којима се чува жито. Комуникацију између једног и мноштва заокружује тродимензионалном инсталацијом. Целокупну уметничку радњу уобличава бројним алузијама и скривеним знаковима.

Оташевић непогрешиво обликује колаже, теракоту, композиције настале комбинованом техником спајајући боју, дрво, платно, дигиталну штампу, кожу, златне листиће, земљу, брашно и кроз древну филозофију и религије нуди нам сасвим нов угао посматрања и разумевања вековне потребе човека да се замисли над тајном живота – неизбежношћу умирања, али и ускрснућа.

БИОГРАФИЈА
Душан Оташевић је рођен 25. децембра 1940. године у Београду. Образовање је стекао у родном граду, где је и дипломирао на Академији ликовних уметности 1966. године у класи професора Љубице Цуце Сокић.

Закорачио је у свет сликарства штафелајном сликом, у годинама када је светском сценом завладао нови покрет у уметности. Ускоро почиње да ствара и у области примењених уметности. Његов изразити индивидуализам и посебност у односу на постојеће токове у уметности, као и нов и другачији начин изражавања, последица су Оташевићевог слободног приступа уметности. Нова фигурација – обнова значења слике путем предмета, постала је Оташевићев израз. Опредељењем за фигурацију желео је да реагује на апстракцију и енформел.

На најрадикалнији начин напушта сликање на платну и окреће се креирању јединствених уметничких објеката. Вешто ради у свим материјалима. На београдској уметничкој сцени шездесетих година направио је преокрет ка коришћењу свакодневних потрошачких предмета. У свом раду најчешће користи дрвене и алуминијумске табле. Дрво сече, прекрива платном због пуцања, лепи, шрафи, боји, склапа, дуби, и из равни излази у простор стварајући фигурацију која се не ослања на пређашњу. Маштовит и оригиналан, доследно креира јединствене уметничке објекте са великом дозом асоцијативних значења. Склон дескрипцији, у свом раду духовито ствара сажете визуелне поуке о свету и времену али не само као пуко преиспитивање реалности. Последица тога није више слика по дотадашњој техничкој дефиницији, није ни скулптура, него дело најчешће рађено у више сегмената где уметник све више инсистира управо на садржају рада. Привлачног облика и боје, новонастали предмет, слика-предмет, слика-објекат делује доминантном поруком.

Члан је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) од 1967. године. Предавао је на Академији лепих уметности у Београду од 2000. до 2006. године. За дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) изабран је 2003, а за редовног 2009. године. Активан је члан Одељења уметности САНУ. Од 2011. године обавља дужност управника Галерије САНУ, а од 2014. руководилац је пројекта Легат Олге Јеврић.

Успешне изложбе у области сликарства и примењене уметности као и значајне критике обележиле су живот и рад академика Душана Оташевића. Излагао је слике, инсталације, цртеже, објекте, графике и колаже. Од 1966. године учествовао је на многим колективним изложбама и приредио је око педесет самосталних изложби у земљи и иностранству (Београд, Бреша, Скопље, Тибинген, Дубровник, Сарајево, Загреб, Осијек, Суботица, Подгорица, Нови Сад итд). Посебно се истичу представљање на 36. бијеналу у Венецији 1972. године; изложба одржана 1995. године у Галерији САНУ „Илија Димић – Изложба слика и конструкција“, као део награде Фонда „Иван Табаковић“ коју је Оташевић добио; велика ретроспективна изложба

  1. године у Музеју савремене уметности у Београду као и изложба „Илија Димић“, 2015.
    године у Галерији САНУ.

Добитник је значајних признања и награда, међу којима су Политикина награда из Фонда Владислав Рибникар (1985), награда Фонда „Иван Табаковић“ (1992), награда за сликарство на Октобарском салону града Београда (1993), награда града Чачка (1994), награда „Мића Поповић“ (2000), награда УЛУС-а (2001), награда „Сава Шумановић“ (2002), награда Вукове задужбине (2004), награда Града Београда (2004), награда „Милан Коњовић“ (2010), Повеља Капетан Миша Анастасијевић (2014).

Значај Оташевићевих радова и њихова данашња актуелност, потврђује његово учешће на изложби “The World Goes Pop” у Tate Modern галерији у Лондону, која је трајала од септембра

  1. до јануара 2016. године.
    Дела академика Душана Оташевића се налазе у многим музејским и галеријским збиркама
    као и у приватним колекцијама код нас и у свету. Један је од најзначајнијих уметника и
    представника Нове фигурације, поп-арт уметности Србије и бивше Југославије. Живи и ради у
    Београду.

Жаклина Марковић

Поставите коментар