На 16. међународној књижевној манифестацији Песмом против бомби и истоименом 5. по реду наградном конкурсу промовисан је Зборник песника који су учествовали. Овогодишњу међународну награду за песму “Трећи светски мир“ стручни жири доделио је Стефану Свичевићу званом Концепт. Преносимо у целости награђену песму и интервју песника који је тим поводом урадила новинарка Маја из Крагујевачких новина:
Трећи светски мир
Од љубави се ствара највећа светлост на Свету
што брда и долине као Сунце обасјава,
вечита борба добра и зла у лету,
док човечанство миленијумима истрајава.
Упркос злодуху који пречесто завлада,
племенитост је у сваком човеку одувек и сада,
а за свеукупно помирење народа остаје само нада.
О светлости прострели продорним зраком својим
тамне дубине људских душа,
учини овај Свет бољим
и нека у њиховим огледалима не буде тмуша.
Људи божији и мили моји
душа се по добру кроји,
а спасење није религиозни хир,
Васељенски прасак љубави отвориће очи владару који не види
да је почетак краја сваког рата – мир!
Ко су Ваши омиљени песници и писци? Да ли сте имали узора при писању?
Од поезије волим да читам љубавну, али и мисаоно рефлексивну. Поезија Мике Антића, Јована Дучића ми је посебно привлачила пажњу, а од иностраних песника Рабиндранат Тагоре, Хесе и Руми. Имам више омиљених писаца и то из разлога што заиста читам различите жанрове. Од домаћих писаца издвојио бих Иву Андрића, Мому Капора, Горана Петровића мада ми се допадају приче Филипа Давида, Лазара Ристовског и путописи Дејана Воштића. Омиљени писци су ми Пауло Коељо, Петар Хадке, Робин Шарма, Штефан Цвајг, Сарамаго по свом стилу писања и већине књижевних дела које сам прочитао. Што се тиче узора препознајем да одређен стил писања има утицај попут Хандкеа или Паула Коеља са почетка каријере, али мислим да је то у мањој мери у односу на грађење препознатљивог стила писца који пише под псеудонимом Стефан Концепт.
- Нешто о структури песме (стиху, строфама, стилским, фигурама…)
Поезија је како кажу “краљица књижевности“ и у том смислу је цењена, иако је проза доминантнија. На почетку беше реч, али пре ње емоција која се може уобличити (изразити) кроз стих. Када сам почео са писањем песама, акценат сам ставио на емоције, израз према уметничком погледу, заносу, личном осећају и користећи риму. Иако слободан стих постаје израз савремених песника, сматрам да је песма свака за себе и једна нпр. може имати укрштену риму, друга парну или обгрљену, а некада да буде и без риме. Морам признати да волим да експериментишем у погледу спајања поезије са прозом, тако да сам до сада имао делове где прозни текст зазвучи поетично или једноставно се из њега изроди песма попут пупољка на грани.
- Шта за Вас представља поезија?
Поезија за мене представља уметнички израз, један поглед кроз другачије наочари. Ако узмемо у обзир да је човек најпре загледан у спољашњост и свет који га окружује, онда би његова унутрашњост са очима душе могла видети нешто посве другачије што би кроз слободан стих уобличио Песник као лик у мом последњем прозном делу под називом “Жена књига“. То поређење књиге са женом је и намера да се представи уметнички поглед на лепоту, спољну као “корице“ и унутрашњу као садржај (врлине)“, различитост природа материјалног и нематеријалног света.
Поезија може и само да се чита, тако да се на тај начин урања у један потпуно други свет којим не само да спознајемо поглед Песника него се и буди свесност о сопственом.
- Како видите своју улогу песника?
Ако се пише само “за своју душу“ што би рекао народ онда је то сасвим прихватљиво, јер на тај начин човек себе може ослободити многих емотивних стега, растеретити брига, али и боље упознати. Писање песама у том смислу може бити једна омиљена активност која је попут тренинга корисна. Ако се пише на одређене теме, за публику, лична остварења и траг у књижевности онда је улога Песника већ шира.
Почео сам активно да пишем поезију од 2017. године и она је већ током тог краћег пута еволуирала у ту улогу, јер сам тематским песмама учествовао на књижевним вечерима, поетским скуповима Удружења, зборницима али и на међународном конкурсу “Песмом против бомби“. Углавном је ту да одговори на задату тему и пренесе поруку, остави утисак и неретко да изазове емоцију код публике као што је нпр. награђена песма “Трећи светски мир“ у зборнику “Песмом против бомби“ Удружења писаца Крагујевца. Песмом се може пренети и виђење невидљивог за друге, јер управо долази из унутрашњег погледа уметника попут песме “Палате културе и сећања“ где је њеним првим читањем у Историјском архиву Шумадије почела и књижевна борба за зграду некадашњег Основног суда у Крагујевцу (тежња да се користи већим делом за културу и историју града, Земље).
- Од када сте члан Удружења писаца Крагујевца?
Члан сам од 2019. године када сам на позив тадашњег председника и истакнутих чланова приступио и углавном се одазивао скуповима, промоцијама, књижевним вечерима, песничким конкурсима…
- Опишите своју поезију и прозу?
Прве збирке песама “Ружа у облику слова Г“ и “Игра (о)сећања“ су заокружене емотивним заносима, различитим животним погледима, али и обојени сетом, љубављу, надом истовремено прожете имагинацијом која се меша са оним стварно доживљеним током путовања.
Након те две збирке песама одлучио сам да се опробам у писању прича и краћих прозних текстова, док сам притом објављивао и различите путописе на мрежи. Збирка прича “Небеско огледало“ је инспирисана различитим ликовима, али и тежњом да се сретну поезија и проза у неочекиваном моменту. Приче су писане у првом и трећем лицу, нису аутобиографске, нити се може посебно издвојити повезаност са стварним личностима осим можда у причи “Господин Лав“.
“Светионик љубави“ и даље сија, а и даље прија метафора из последњег прозног дела представљајући важност поређења самог глагола “волети“ у односу на апстрактну именицу “љубав“ која светли попут Светионика различитим нијансама светлости у зависности да ли се воли нека посебна активност, особа, Земља, посао, љубимац… Путописна форма је проистекла из љубави према путовањима и ако се на то дода уметнички поглед настају два роман-путописа “Царски град“ и “Жена књига“.
Ту није крај, јер имам већ у плану да пишем наредни роман који ће бити нешто другачији. За поезију ће бити интересантно сабрати песме са различитих песничких вечери, прича, а које ће наћи своје место у наредној збирци.
